Potres mozga – naučni podkast o psihologiji, neuronauci i ljudskom ponašanju

Kako čitanje utiče na naš mozak? Da li nas knjige zaista čine inteligentnijim? Može li čitanje poboljšati pamćenje, koncentraciju i druge kognitivne sposobnosti? I šta se dešava sa našom sposobnošću dubokog čitanja u svetu društvenih mreža i veštačke inteligencije?
U ovoj epizodi naučnog podkasta POTRES MOZGA istražujemo jednu od najfascinantnijih sposobnosti ljudskog uma — čitanje.
Čitanje nije urođena ljudska sposobnost. Naš mozak tokom evolucije nije razvio poseban sistem namenjen čitanju, već je postojeće neuronske mreže prilagodio prepoznavanju slova, razumevanju jezika i stvaranju značenja.
Šta se zapravo događa u mozgu dok čitamo? Kroz istraživanja iz psihologije, neuronauke i kognitivne nauke otkrivamo kako čitanje angažuje moždane mreže, kakvu ulogu ima neuroplastičnost i zašto su knjige mnogo više od izvora informacija.
📚 U ovoj epizodi saznaćete:
🧠 Kako mozak uči da čita — kako nastaju neuronske mreže koje omogućavaju prepoznavanje i razumevanje pisanog jezika.
🔬 Šta neuronauka otkriva o čitanju — šta fMRI istraživanja pokazuju o moždanoj aktivnosti i funkcionalnoj povezanosti.
🧩 Čitanje, pamćenje i koncentracija — kako su čitalačke navike povezane sa pažnjom, verbalnim i epizodičkim pamćenjem.
📖 Da li nas knjige čine inteligentnijim? — povezanost čitanja sa razvojem rečnika, znanja i kognitivnih sposobnosti.
🌍 Kako je čitanje menjalo istoriju — od Gutenbergove štamparije do obrazovanja, društvenih promena i borbe za slobodu.
📊 Zašto opada čitalačka pismenost? — šta PISA istraživanja otkrivaju o čitalačkim sposobnostima mladih, uključujući rezultate Srbije.
👥 Može li čitanje promeniti mozak odraslih? — šta istraživanja opismenjavanja otkrivaju o neuroplastičnosti i kognitivnim funkcijama.
📱 Čitanje u digitalnom dobu — kako digitalni sadržaji i površno pregledanje informacija utiču na naše čitalačke navike i pažnju.
Zašto bismo danas pročitali čitavu knjigu kada možemo da pogledamo film ili za nekoliko sekundi dobijemo sažetak pomoću veštačke inteligencije?
Odgovor tražimo u načinu na koji mozak uči, pamti i razume svet. Jer čitanje nije samo sticanje informacija — ono istovremeno angažuje jezik, pažnju, pamćenje, znanje i imaginaciju.
🎙️ POTRES MOZGA — naučni podkast o psihologiji, neuronauci i ljudskom ponašanju.
Sa psihološkinjom Ninom istražujemo nauku koja se krije iza naših misli, emocija, odluka i svakodnevnih navika.
⭐ Ako vam se dopala epizoda, zapratite podkast i ocenite ga zvezdicama. Tako pomažete da nauka dopre do još više ljudi.
***
🎧  Slušajte nas ovde:
*  Apple Podcasts 🍎
*  Spotify  🟢
*  YouTube  📺 
*  Amazon Music  🎧
*  Deezer  💜
*  Castbox 🧡
*  Podcast.rs  🇷🇸
Ili ovde: 
* 👉    https://pod.link/1855571244
🌐 Stranica podkasta: 
* PodView
 ***
📱 Povežimo se:
*  Instagram 📸
*  Youtube  🎥
***
📚Eksplicitno referencirano, odnosno direktno obrađeno: 🔸Stine-Morrow, E. A. L., McCall, G. S., Manavbasi, I., Ng, S., Llano, D. A., & Barbey, A. K. (2022). The effects of sustained literacy engagement on cognition and sentence processing among older adults. Frontiers in Psychology, 13, Article 923795. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2022.923795⁠
🔸Berns, G. S., Blaine, K., Prietula, M. J., & Pye, B. E. (2013). Short- and long-term effects of a novel on connectivity in the brain. Brain Connectivity, 3(6), 590–600. https://doi.org/10.1089/brain.2013.0166⁠
🔸Mol, S. E., & Bus, A. G. (2011). To read or not to read: A meta-analysis of print exposure from infancy to early adulthood. Psychological Bulletin, 137(2), 267–296. https://doi.org/10.1037/a0021890⁠
🔸Ardila, A., Ostrosky-Solis, F., & Mendoza, V. U. (2000). Learning to read is much more than learning to read: A neuropsychologically based reading program. Journal of the International Neuropsychological Society, 6(7), 789–801. https://doi.org/10.1017/S1355617700677068⁠
🔸OECD. (2026). PISA 2025 results (Volume I): Future-ready students. OECD Publishing.

#Čitanje #Mozak #Neuronauka #Psihologija #Pamćenje #Neuroplastičnost #Knjige

Strah je naš verni, ali prilično histerični životni saputnik. U teoriji, on je genijalan evolutivni alarmni sistem dizajniran da nas spasi od gladnih predatora. A u praksi? Naš nervni sistem danas doživljava jedan neplaćeni račun, pad internet konekcije ili finansijsku neizvesnost sa potpuno istom dozom drame kao da nas juri čopor divljih zveri. Biološka namera je besprekorna – strah pokušava da nas zaštiti. Ali način na koji naš mozak danas koristi taj mehanizam u kriznim vremenima je, blago rečeno, apsurdan.
Pravi problem nastaje kada taj unutrašnji alarm zaboravi kako se gasi i kada mozak automatski pređe u takozvani „panični režim siromaštva“. Prekomeran strah nam jednostavno krade razum, opterećuje kognitivne procese i sužava našu perspektivu na veličinu ključaonice. Baš u trenucima kada su nam najočajnije potrebni hladna glava, stabilnost i pametna rešenja, naša amigdala izvodi državni udar. Rezultat je kognitivna blokada i emocionalna paraliza – naš sopstveni mozak nas sabotira tačno onda kada bi trebalo da nas spasava.
U ovoj epizodi istražujemo neurologiju straha kroz prizmu moderne psihologije i neuronauke. Kako onda da izađemo na kraj sa ovim biološkim softverom i resetujemo svoj evolutivni, negativni autopilot? Kako da uz pomoć kognitivnog restrukturiranja (Cognitive Reframing), koncepta kao što je „Affect Labeling“ i kognitivne fleksibilnosti povratimo emocionalnu kontrolu u vremenu hronične nesigurnosti? Otkrivamo moć neuroplastičnosti — sposobnosti mozga da bukvalno promeni svoju fizičku strukturu kroz svesno delovanje.
Glavne teme ove epizode:
• 🦖 Evolutivni nesporazum: Zašto tvoj mozak finansijsku neizvesnost i svakodnevni stres doživljava kao napad divljih zveri.
• 🧠 Državni udar amigdale: Kako nastaje kognitivna blokada i zašto nas sopstveni um sabotira onda kada nam je najpotrebniji.
• 🛠️ Alat za neurološki reset: Kako kroz 3 naučna koraka, kognitivno restrukturiranje i neuroplastičnost preuzeti kontrolu nad strahom.
Saznajte koja 3 naučno dokazana koraka možete primeniti već danas kako biste preuzeli kontrolu od amigdale i aktivirali svoj prefrontalni korteks. Ne možemo promeniti oluju oko nas, ali možemo promeniti način na koji postavljamo jedra. 
Zato, bez straha – pritisnite „play“. Dobrodošli u svet vaše nove neurološke stvarnosti... a ako se i dalje plašite, od sada ćete se makar plašiti stručno i edukovano.
🔔  Ako vam se dopada ova epizoda, kliknite na „Follow“ ili „Prati“ i ocenite podkast zvezdicama. Time pomažete da nauka stigne do još više ljudi. Hvala vam! ⭐
***
🎧 Slušajte Potres mozga na:
*  Apple Podcasts 🍎
*  Spotify  🟢
*  YouTube  📺 
*  Amazon Music  🎧
*  Deezer  💜
*  Castbox 🧡
*  Podcast.rs  🇷🇸
Ili ovde: 
* 👉    https://pod.link/1855571244
🌐 Stranica podkasta: 
* PodView
 ***
📱 Povežimo se:
*  Instagram 📸
*  Youtube  🎥
💌 Predlozi za nove teme ili pitanja:
pišite mi putem Instagrama.
***
Eksplicitno referencirano, odnosno direktno obrađeno:  
🔸 Lieberman, M. D., Eisenberger, N. I., Crockett, M. J., Tom, S. M., Pfeifer, J. H., & Way, B. M. (2007). Putting feelings into words: Affect labeling disrupts amygdala activity in response to affective stimuli. *Psychological Science*, *18*(5), 421–428.
🔸 Smyth, J. M., Johnson, J. A., Auer, B. J., Lehman, E., Talamo, G., & Sciamanna, C. N. (2018). Online positive affect journaling in the improvement of mental distress and well-being in general medical patients with elevated anxiety symptoms: A preliminary randomized controlled trial. *JMIR Mental Health*, *5*(4), e11290.
🔸 Baumeister, R. F., Bratslavsky, E., Finkenauer, C., & Vohs, K. D. (2001). Bad is stronger than good. *Review of General Psychology*, *5*(4), 323–370.
🔸 Goleman, D. (1995). *Emotional Intelligence: Why It Can Matter More Than IQ*. New York: Bantam Books.

🎵 Muzika
https://ronaldkah.de

#Potresmozga #podkast #psihologija #neuronauka #mozak #mentalnozdravlje #nauka #emocije #strah #anksioznost

Da li se zaista sećamo svoje prošlosti — ili nam naš mozak priča priču koju je tokom godina neprimetno dopisivao?
Ljudsko pamćenje ima ogroman kapacitet, ali sećanja nisu video-snimci. Ona su dinamične rekonstrukcije u kojima se stvarni događaji mešaju sa emocijama, medijskim naslovima, tuđim pričama, sugestijom i našom tihom potrebom da sopstveni život zaokružimo u smislenu celinu.
U ovoj epizodi podkasta Potres mozga ulazimo u svet lažnih sećanja — poznatih kao false memories — i pitamo se koliko zaista možemo da verujemo sopstvenoj prošlosti.
Šta vas čeka u ovoj epizodi:
🧠 Neurobiologija lažnih sećanja  
Kako odrasli, inteligentni ljudi mogu postati potpuno sigurni u uspomene na događaje koji se nikada nisu desili?
⚖️ Anatomija svedočenja  
Zašto svedočenja očevidaca pred sudom mogu biti mnogo nepouzdanija nego što deluju — naročito u trenucima ekstremnog stresa i takozvanog weapon focus effect-a?
📰 Kontaminacija prošlosti  
Kako medijski naslovi, tuđe priče, sugestivna pitanja, psihoterapija ili hipnoza mogu nenamerno da zamagle granicu između stvarnog sećanja i naknadne konstrukcije?
🧸 Mit o „unutrašnjem detetu“  
Kada je unutrašnje dete korisna metafora – a kada postaje naučno neodgovorno objašnjenje za složene psihološke probleme?
Ova epizoda nije poziv da svojoj prošlosti prestanemo da verujemo.
To je poziv da joj ne verujemo slepo.
Jer pamćenje nije ogledalo prošlosti.
Ono je priča koju naš mozak stalno iznova sastavlja.
***
🔔  Ako vam se dopada ova epizoda, kliknite na „Follow“ ili „Prati“ i ocenite podkast zvezdicama. Time pomažete da nauka stigne do još više ljudi. Hvala vam! ⭐
***
🎧 Slušajte Potres mozga na:
*  Apple Podcasts 🍎
*  Spotify  🟢
*  YouTube  📺 
*  Amazon Music  🎧
*  Deezer  💜
*  Castbox 🧡
*  Podcast.rs  🇷🇸
Ili ovde: 
* 👉    https://pod.link/1855571244
🌐 Stranica podkasta: 
* PodView
 ***
📱 Povežimo se:
*  Instagram  📸
*  Youtube  🎥
💌 Predlozi za nove teme ili pitanja:
pišite mi putem Instagrama.
***
📚 References & Scientific Background:
🔸Schmolck, H., Buffalo, E. A., & Squire, L. R. (2000). Memory distortions develop over time: Recollections of the O. J. Simpson trial verdict after 15 and 32 months. Psychological Science, 11(1), 39–45. https://doi.org/10.1111/1467-9280.00212
🔸Loftus, E. F., & Pickrell, J. E. (1995). The formation of false memories. Psychiatric Annals, 25(12), 720–725. https://doi.org/10.3928/0048-5713-19951201-07
🔸Wade, K. A., Garry, M., Read, J. D., & Lindsay, D. S. (2002). A picture is worth a thousand lies: Using false photographs to create false childhood memories. Psychonomic Bulletin & Review, 9(3), 597–603. https://doi.org/10.3758/BF03196318
 🔸Geraerts, E., Bernstein, D. M., Merckelbach, H., Linders, C., Raymaekers, L., & Loftus, E. F. (2008). Lasting false beliefs and their behavioral consequences. Psychological Science, 19(8), 749–753. https://doi.org/10.1111/j.1467-9280.2008.02151.x
🔸Bernstein, D. M., Laney, C., Morris, E. K., & Loftus, E. F. (2005). False beliefs about fattening foods can have healthy consequences. Proceedings of the National Academy of Sciences, 102(39), 13724–13731. https://doi.org/10.1073/pnas.0504869102

🎵 Muzika / Music:
Ronald Kah (https://ronaldkah.de)

#PotresMozga #podkast #psihologija #neuronauka #mozak #pamćenje #sećanja #lažnasećanja #ElizabethLoftus #LostInTheMall #KimberleyWade #infantilnaamnezija #autobiografskopamćenje #hipnoza #unutrašnjedete #hipokampus #amigdala #sugestija #psihoterapija #svedočenja #iskrivljavanjesećanja #uspomene #detinjstvo #trauma #mentalnozdravlje #emocije

Kada nam se život uzdrma, naš mozak aktivira genijalan plan: umesto da reši problem, izgradi prividnu tvrđavu od krša.
🎙️ U ovoj epizodi podkasta Potres mozga seciramo neurobiologiju te bizarne opsesije i zavirujemo pravo u insulu – deo mozga koji burno reaguje čim pokušate da bacite staru kutiju od cipela.
Zašto obična pomisao na kantu za smeće kod nekih pokreće biološki alarm gotovo ravan katastrofi?
🎢 Šta vas čeka u ovoj epizodi?
• Emotivno zaleđeni milijarder.
• Ljudi koji religiozno sakupljaju dlačice iz sopstvenog pupka.
• Nekoliko iznenađujuće efikasnih strategija koje vam mogu pomoći da konačno raščistite haos u svom domu.
Ova epizoda je naučni defibrilator za vašeg unutrašnjeg hrčka koji ništa ne baca.
Posle ove epizode stan će vam možda delovati sablasno prazno, ali će vam glava konačno biti mnogo prostranija.
A ako posle podkasta sretnete nekoga ko iz tržnog centra vuče deset prepunih kesa, nemojte kolutati očima. Možda se samo, kesu po kesu, brani od surove realnosti.

🔔  Ako vam se dopada ova epizoda, kliknite na „Follow“ ili „Prati“ i ocenite podkast zvezdicama. Time pomažete da nauka stigne do još više ljudi. Hvala vam! ⭐
***
🎧 Slušajte Potres mozga na:
*  Apple Podcasts 🍎
*  Spotify  🟢
*  YouTube  📺 
*  Amazon Music  🎧
*  Deezer  💜
*  Castbox 🧡
*  Podcast.rs  🇷🇸
Ili ovde: 
* 👉    https://pod.link/1855571244
🌐 Stranica podkasta: 
* PodView
 ***
📱 Povežimo se:
*  Instagram  📸
*  Youtube  🎥
💌 Predlozi za nove teme ili pitanja:
pišite mi putem Instagrama.
***
📚 References & Scientific Background:
1. Arnold, J. E., Graesch, A. P., Ragazzini, E., & Ochs, E. (2012). Life at home in the twenty-first century: 32 families open their doors. Cotsen Institute of Archaeology Press.
2. Kiesler, S., Lee, S., & Kramer, A. (2006). Relationship effects in psychological explanations of nonhuman behavior. Anthrozoös, 19(4), 335–352. https://doi.org/10.2752/089279306785415484
3. Wolf, J. R., Arkes, H. R., & Muhanna, W. A. (2008). The power of touch: An examination of the effect of duration of physical contact on the valuation of objects. Judgment and Decision Making, 3(6), 476–482. http://journal.sjdm.org/8415/jdm8415.pdf
4. Konrath, S. H., Chopik, W. J., Hsing, C. K., & O'Brien, E. (2014). Changes in adult attachment styles in American college students over time: A meta-analysis. Personality and Social Psychology Review, 18(4), 326–348. https://doi.org/10.1177/1088868314530516
5. Tolin, D. F., Stevens, M. C., Villalobos, A. L., Godfrey, J. L., Deputy, K. I., Ihde, M. C., ... & Rao, H. (2012). Neural mechanisms of decision making in hoarding disorder. Archives of General Psychiatry, 69(8), 832–841. https://doi.org/10.1001/archgenpsychiatry.2011.1980
6. Bürnham, H. (2014). Monobloc – A project on wealth, waste, and material attachment. Schweizer Design-Archiv / Hochparterre.
7. Winterich, K. P., Reczek, R. W., & Irwin, J. R. (2017). Keeping the memory without the clutter: Creating trustworthy memory preservation tools to increase donations of sentimental possessions. Journal of Marketing, 81(3), 72–88. https://doi.org/10.1509/jm.16.0311
8. Dunn, E. W., Aknin, L. B., & Norton, M. I. (2008). Spending money on others promotes happiness. Science, 319(5870), 1687–1688. https://doi.org/10.1126/science.1150952

🎵 Muzika / Music:
Ronald Kah (https://ronaldkah.de)

#PotresMozga #podkast #psihologija #neuronauka #mozak #mentalnozdravlje #hoarding #kompulzivnogomilanje #anksioznost #emocije

🥵 Da li se još uvek znojite ili osećate kako visoke temperature utiču na vaše razmišljanje? Čim živa u termometru skoči, naš mozak gubi bitku sa evolucijom. Koncentracija beži kroz prozor, a uticaj toplote na mozak postaje očigledan kroz nagli pad tolerancije.
🎙️ U ovoj epizodi istražujemo mehanizam letnjeg ludila:
• 🧠 Uticaj toplote: Šta tačno ekstremne temperature i letnja vrućina rade našim neuronima i koncentraciji?
• 🍦 Zabluda o osveženju: Zašto nas sladoled i ledena pića iznutra zapravo još više zagrevaju?
• 🏙️ Kako se rashladiti: Praktični saveti za opstanak u gradovima koji su projektovani kao gigantske rerne.
🧊 Izvucite glavu iz zamrzivača, ostavite božićnu gusku za zimu i sipajte nešto mlako. Slušamo se – potpuno hladne glave i uz korisne savete za leto 😊.
🔔  Ako vam se dopada ova epizoda, kliknite na „Follow“ ili „Prati“ i ocenite podkast zvezdicama. Time pomažete da nauka stigne do još više ljudi. Hvala vam! ⭐
***
🎧 Slušajte Potres mozga na:
*  Apple Podcasts 🍎
*  Spotify  🟢
*  YouTube  📺 
*  Amazon Music  🎧
*  Deezer  💜
*  Castbox 🧡
*  Podcast.rs 🇷🇸
Ili ovde: 👉    https://pod.link/1855571244
🌐 Stranica podkasta: PodView 
***
📱 Povežimo se:
*  Instagram  📸
*  Youtube  🎥
💌 Predlozi za nove teme ili pitanja:
pišite mi putem Instagrama.
***
📚 References & Scientific Background:
🔸 Republički zavod za statistiku. (2023). [Demografska statistika u Republici Srbiji 2022.](https://stat.gov.rs)
🔸 Ballester, J., Quijal-Zamorano, M., Méndez Turrubiates, R. F., Peggs, F., Robine, J. M., Herrmann, F. R., Achebak, H., & Achebak, H. (2023). Heat-related mortality in Europe during the summer of 2022. [Nature Medicine](https://nature.com), 29(7), 1857–1866.
🔸 Rzechorzek, N. M., Thrippleton, M. J., Chappell, F. M., Mair, G., Ercole, A., & O'Neill, J. S. (2022). A daily temperature rhythm in the healthy and injured human brain. [Brain](https://oup.com), 145(12), 4343–4356.
🔸 Laurent, J. G. C., Williams, A., Oulhote, Y., Zanobetti, A., Allen, J. G., & Spengler, J. D. (2018). Reduced cognitive function during a heat wave among residents of non-air-conditioned buildings: An observational study of young adults in the summer of 2016. [PLOS Medicine](https://plos.org), 15(7), Article e1002605.
🔸 He, C., Spengler, J. D., & Jbaily, A. (2020). The impact of ambient temperature on criminal activities and police interventions in urban areas. [GeoHealth](https://wiley.com), 4(8), Article e2020GH000251.
🔸 Song, K., Wang, H., Kamm, G. B., Pohle, J., Reis, F. d. C., Heppenstall, P., Wende, H., & Siemens, J. (2016). The TRPM2 channel is a hypothalamic heat sensor that limits fever and can drive hypothermia. [Science](https://science.org), 353(6306), 1393–1398.
🔸 McLaren, C., Null, J., & Quinn, J. (2005). Heat stress from enclosed vehicles: Moderate ambient temperatures cause significant temperature rise in enclosed vehicles. [Pediatrics](https://aap.org), 116(1), e109–e112.

🎵 Muzika / Music:
Ronald Kah (https://ronaldkah.de)

#PotresMozga #podkast #psihologija #neuronauka #mozak #vrućina #leto